Када у библиотеку долази њихов омиљени писац, одељењу 3-1 и њиховој учитељици Зорици Ивковић ни пешачење до ње није тешко, а ни киша која пада не смета. Поклонили су јој писма и поруке захвалности и љубави, а она, Јасминка Петровић, их је дочекала раширених руку, искрена и срдачна, баш онаква какву су је деца и замишљала. Потписивала је књиге, разговарала о њиховим омиљеним ликовима и фотографисала се са ученицима. Растали су се са жељом да сада још преданије читају њене приче и романе, јер су схватили да се заиста од читања расте.