Основна школа „Кнез Лазар“ у Лазаревцу почела је са радом 4.септембра 1994.г. Изградња школског објекта започета је 1989.године и после пуних пет година зграда је предата школи на коришћење. Дато јој је име српског кнеза косовског велокомученика Лазара Хребељановића, а одлучено је и да Дан школе буде празник Лазарева субота.
Наставнички и ученички колектив је формиран од наставника и ученика ОШ „Војислав Вока Савић“ и ОШ „Дуле Караклајић“ које су биле оптерећене великим бројем деце, радиле су у три смене и користиле и туђе објекте за рад са децом.У почетку се настава у новој школи одвијала у две смене. Школа је имала и две подручне школе у Стубици и Лукавици.
Школска зграда има корисну површину од 5.768,52м² од чега 412,62 м² припадају Музичкој школи „Марко Тајчевић“ која се налази под истим кровом.
Данас Основна школа „Кнез Лазар“ има богато опремљену библиотеку,салу за физичко, 2 терена за спортске активности, пространо школско двориште, свечану салу,кухињу и трпезарију, еколошку учионицу у атријуму,етно кутак, 2 радионице за техничко, 2 кабинета информатике комплетно опремљених персоналним рачунарима и интернетом,16 кабинета предметне наставе у којима се настава изводи уз помоћ лап топова, пројектора,компјутера и ТВ и стални интернет. У млађим разредима учионице су такође модерно опремљене компјутерима, лап топовима, ТВ и пројекторима са несметаним приступом интернету.
Нашу школу данас похађа близу 900 ученика, смештених у 17 одељења разредне и 17 одељења предметне наставе.
Целокупна настава се одвија пре подне у првој смени, а школа организује и продужени боравак за ученике од првог до четвртог разреда. Обављање наставе у првој смени омогућава нашим ученицима да остатак дана искористе за бројне слободне активности од којих се многе одржавају у просторијама школе.
У просторијама школе ученицима је омогућено да у оквиру слободних активности као што су цртање, сликање, вајање користе ликовни атеље који је поред сликарских штафелаја опремљен и са пећи за печење керамике и пресом. Два пута месечно суботом у пре подневном термину наши учитељи одржавају креативне радионице са предшколцима - „Кнезове радионице“.
Основна школа „ Кнез Лазар“ је током свог постојања учествовала у више међународних пројеката и остварила врло запажену сарадњу са Основном школом „Худиња“ из Цеља у оквиру пројекта Academy of Central European Schools. Наша школа такође редовно узима учешћа у хуманитарним акцијама („Чеп за хендикеп“, „Подржи живот“, „Буди хуман“, Трка за срећније детињство – сарадња са Црвеним крстом), спортским и културним дешавањима, има одличну сарадњу са локалном самоуправом, РЕИК Колубара, Градском библиотеком „Димитрије Туцовић“, Центром за културу Лазаревац, Модерном галеријом, Домом здравља „Др Ђорђе Ковачевић“, Дневним боравком за децу ометену у развоју, Клубом пензионера Лазаревац.
Основна школа „Кнез Лазар“ са поносом носи име српског владара и косовског великомученика кнеза Лазара Хребељановића.
Лазар Хребељановић је рођен око 1329.године у месту Прилепцу, близу познатог рударског средишта Новог Брда на Косову подно планине Копаоник. Његов отац Прибац Хребељановић био је логотет на двору српског цара Душана Силног, тако да је од ране младости Лазар био укључен у дешавања на двору Немањића. Своју дворску службу Лазар је започео као ставилац цара Душана „Силног“, а ту дужност је наставио да обавља и за време његовог сина и наследника цара Уроша „Нејаког“. Као награду за верну службу Лазар је око 1353.г.од цара Душана добио руку Милице, цареве рођаке која је била директан потомак Вукана, најстаријег сина Стефана Немање. Међутим, када је на двору последњег Немањића, цара Уроша, ојачао утицај Вукашина и Угљеше Мрњавчевића, са којима није био у добрим односима, Лазар се повлачи из дворске службе и почиње да влада као кнез територијом која ће у историји бити позната као Моравска Србија са престоницом у Крушевцу. Народно предање кнеза Лазара назива „цар Лазар“, али он царску титулу никада није узео и искључиво се потписивао као кнез.Своју област осетно је проширио тек после смрти цара Уроша 1371.г..Са босанским баном Тврком I Котроманићем склопио је савез против моћног жупана Николе Алтомановића,који је владао територијом од Рудника до Јадранског мора. 1373.године кнез Лазар и Твртко I су удруженим снагама поразили жупана Николу и поделили његове области. Тако је кнез Лазар добио крајеве око Рудника и Ужица, а на северу је потиснуо Радича Бранковића и узео Кучево и Браничево. У оквиру своје области која се протезала од Дунава до Косова, кнез Лазар је држао два највећа српска средњовековна рудника сребра: Ново Брдо и Рудник.
Орођавањем је придобио властелу у српским земљама и успоставио пријатељске везе са владарима и велможама суседних држава. Најстарија кћерка Мара била је удата за Вука Бранковића, господара Косова, затим Јелена за Ђурђа Страцимировића Балшића, господара Зете, Драгана и Теодора су биле удате, једна за сина бугарског цара, а друга за утисајног племића на угарском двору, Николу Горјанског Млађег,мачванског бана. Кнез Лазар је измиривши Српску и Цариградску патријаршију,као и подизањем бројних задужбина (Раваница, Лазарица, Горњак), задужио српску цркву и стекао њену безрезервну подршку. Српска црква је у кнезу Лазару видела наследника Немањића и јединог способног да очува српску државност.
После страховитог слома Мрњавчевића на Марици 26.септембра 1371.г.кнезу лазару је било јасно да долази време одлучног сукоба са Турцима. Та судбоносна битка за који су се обе стране спремале годинама догодила се на Видовдан 28.јуна 1389.г. на Косову и судећи по ондашњим сведочанствима завршена је нерешено, у њој су оба владара, и султан Мурат и кнез Лазар, изгубили живот. Ипак, последице ове битке су по Србијуу годинама које су уследиле су биле толике да се Бој на Косову данас узима као српски пораз. Кнез Лазар је у Боју на Косову ухваћен и погубљен, а његово тело је прво било сахрањено у цркви Вазнесења у Приштини, а затим је његово тело пренесено у његову задужбину манастир Раваницу, где се и данас налази. Српска црква је кнеза Лазара као косовског мученика прогласила за светитеља.